Šta god da mi se dešava u životu, ne želim da zapostavim pisanje.
Malo stvari u životu umem da radim onako kako treba, a smatram da je pisanje jedna od njih. Umem da pišem kako treba? Ako ti ovo zvuči prepotentno, samo me nisi razumela. Umeće mog pisanja ne merim po tome u koliko sam drugih duša dirnula, već po tome koliko sam uspela da olakšam svoju. A kada pišem, olakšam je. Baš mnogo je olakšam.
Zato ponavljam, malo je stvari koje u životu umem da radim, ali mislim da je pisanje jedna od njih, jer sam nakon napisanog slobodna. Svoja sam. Zato stvaram svoj kutak, koji će uporno da me vraća sebi onda kada (ne)svesno rešim da odlutam.
Volela bih da svaki čovek na ovome svetu može isto to, kada je njegova strast u pitanju. Jer svako zaslužuje da se bavi stvarima koje voli.
Šta god da mi se dešava u životu, ne želim da zapostavim pisanje – obećala sam sebi. Trudim se da se toga i držim.
Dobro mi došli, prepustite se!